Почему так говорим

‎                                              Әри чү һәчи ҝуфтирәнүт? ‎
‎ Зәнһој ҹуһурһо дү јәкирә имборокбу сохтәнки ҝуфтирәнүт: - “Кәфҝир ‎гүдүши, ⱨәриси субојһошмурә вәҝиројм”. Әз чү мунди и ҝофһо?‎

Ә у ҝирошдә вәхтһо әри ԧәриси јә чәнд рӱз мундә фикир мисохдут ә ‎товун кәјвониһо. Минүвүсдүт нумһој кәјвониһорә(чи сохтәҝор - ‎повариха). Минәтчи имфирсорут ә хуноһој кәјвониһо, әри һәрики ‎пишәсинә, мәндил, ширни мидорүт. Рӱз ԧәриси кәјвониһо кура ‎имбисторут ә ԧәрисихунә. Әз гәд кәјвониһо јәки виҹирә мијомо кәлә ‎кәјвони. У әри сәр сифро чү чијо дорә оморәниниҝә һәммәрә импүрси ‎мидануст вә сәр миҝүрдүт кор хүштәрә сохтә. Сәћиб ⱨәриси доријо ‎пишосинәрә мокундут вә мәндиләш имбәсдүт ә сәр хүштә.Ә мәћәлә ‎јә пәнҹ-шәш пиләтә(печь) гүч мисохдут. Ә сәр һәр пиләтә мәбисто ‎кәлә гәзгу вә кәлә товоһој мүси. Һәммә и гобһо бирәнбу гәләј дорә. Ә ‎дәс һәр кәјвони дәбирәнбу кәфҝир мүси вә миҝәшдүт ә сәр гәзгуһо. ‎ԧәриси варастә бәгдә һәркишүрә јә кологоји вә ширни бәхшә ‎мидорут. Ә ԧәриси кәјвонији сохтә әри зәнһо кәлә ԧүзәт бирәнбу. Ә и ‎сәбәб әри дү јәки лово хостәнки миҝуфтурут: - “Кәфҝир гүдүши, ‎ԧәриси субојһошмурә вәҝиројм”.‎
‎ Мәдәнишит ки исәԧәт и ԧәдәт әз ԧәрә вәдарафти, и хубә әхтүр ә ‎зувун зәнһој ҹуһурһо һәлә домунди.‎
‎ Худо ԧиломә саламат сохтәји рӱј һәммәшму ә шоријо ә рӱј јәки ‎вохуро!‎

                                            ‎ Рәнг “чорћәји” нәбуҝә “чоћрәји”‎
Әз һәр комини ҹуһур пүрсиритҝә ки, ә зувун ҹувури “розовый” ‎чүтәрз тәрҹүм бирә, јәгин ки һәммә миҝују “чорћәји” вә јо “гүзүлҝүл ‎рәнги”.‎
Чү тәрз һәр чирә бинәјү(основа) бирәниҝә, ҝофһорәш “күк”(корен) ‎бирә. Ҝоф “чорћәји” ә грамматика сифәт(прилагательный) ҝуфтирә ‎оморә. Күк ҝофә әри офтә әз ҝоф суффикс(пәсвәнд) сифәтирә - ...ји ‎ҹиро сохим. Мундәни “чорћә”. Чәндгәдә лүгәтһорә ҝәшдимҝә и ҝофә ‎ниданим офтә. Мидану бирә ки зомон рафтә-рафтә ә гәд ҝоф ‎дәҝишүҝи рафти. Чүнки зувун ҹуһури ә дү јәки шифоһи дорә омори. Ә ‎гәд ҝоф ҹиҝәј дү ћәрфә дәҝиш сохтимҝә ҝоф “чоћрәји” ⱨәмәл оморә. ‎Күк әни ҝоф “чоћрә” ә зувун азәри - чөһрә мәⱨној “рӱј, сифәт”-ә ‎дорә. ‎
Ә гутинәһој инсон гирмизини нүштәнки вәди бирәнијо рәнгә азәриһо ‎‎“чөһрәји” ҝуфтирәнүт. Мараглүни ки, ирониһо и рәнгә “сифәти” ‎ҝуфтирәнүт. И рәнг ә рәнг ҝүзүлҝүләво нәзники ҝуфтирә амбарә ‎хәлгһо ирә рәнгә “гүзүлҝүли” ҝуфтирәнүт. Ә урусиш “розовый” әз ‎ҝоф гүзүлҝүл вәҝүрдә омори.‎