Мәсләһәт Бәһлул әри тәрбијә

‎                                       Мәсләћәт Бәһлул әри тәрбијә дорә.‎
Јә рӱз ә ки Бәһлул јә ҹоһилә кифләт - зән вә шүвәр әри мәсләћәт вәҝүрдә ‎оморәнүт. Бәлул уһорә хуб гәбул сохтәни вә пүрсирәни:‎
‎— Ишмурә чү мәсләћәт војистә?‎
Ҹоһилһо ҹовоб дорәнүт:‎
‎ — Иму ә товун ишму әз ҹәⱨмәт амбарә хубә ҝофһо шинирәјм, ә ‎данандәјишмурәво нум вәдәшәндәјт. Иһорә шинирә имуш оморим ә ки ‎ишму ә мәсләћәт.‎
‎ — Әдәм шинирә ишмурә, дәрд ишму чүни?‎
‎— Кифләт иму тәћно зивисдә. Ә иму әдәј соворә ⱨәјиллә кәлә бирә, Әри хуб ‎вә соглом кәлә бирәји јү әз дәс иму чү вәроморәниҝә әдәјм сохтә.‎
‎— Лап хуб. Мә амбар шорум ки, ишмурә әзини имкон һисти. Әри әни ‎мәсләћәт ҝәрәк нистики.‎
‎— Нәⱨ, әри әну нәⱨ. ⱨәјил иму һәлә балаләји, һич зувуниш нә вокунди. ‎Имурә војистәни урә јә хубә тәрбијә дим. Ә ки ишму оморәјм ки, имурә јә ‎мәсләћәт дит, кәј хуб имбу, әз комини вәхт сәр ҝирим әри урә тәрбијә дорә?‎
‎ Бәһлул ә рӱј ҹоһилһо дәниши, гошһој хүштәрә ә зәвәро вушәнд, пишонирә ә ‎гүҹ дирәвунд вә пүрси:‎
‎— ⱨәјил ишму чәндгәдәјини (чәнд мәһә, чәнд салә) ?‎
Ҹоһилһо ә рӱј дү јәки дәниширә зу ҹовоб дорут:‎
‎— ⱨәјил иму һәлә шәш мәһәләји. Һәлә соворләји. Әри әну ә ки ишму зу ‎оморәјм ки пишоки мәсләћәт вәҝирим.‎
Бәһлул әз дорун дүл јә нәфәс кәширә ҹовоб до:‎
‎— Ишму ⱨәјилә әри тәрбијә дорә дуз шәш мәһ дир бирәјт. И ҝофә ә јәр ишму ‎ҝирит, ⱨәјилһошму сәћиб кифләт бирәнки ә уһо расунит ки, уһош ә шивдаһој ‎хүштә данут расундә. Саламат ҝәрдошит.‎

‎ Составлено на основе ранее услышанного рассказа.‎
‎ Геник Исаков
‎ Москва 2020.‎